Počnimo da koristimo Pascal!!!!

Tvorac Niklaus Wirth (profesor na Eidgenossische Technische Hochschule, Cirih, Švajcarska) izborom imena jezika počastio je velikog francuskog naučnika i filozofa Blaisea Pascala (1623 — 1662) koji je izgradio jedan od prvih mehaničkih računara.

Dobre osobine Pascala u odnosu na druge jezike mogu se sažeto sagledati s obzirom na tri elementa:
1) nomenklatura jezika,
2) tok programa i
3) struktura podataka

Za Pascal bi se mogao napraviti ovakav prikaz:
Podacima se naziva uopšteno sve ono što se može obraditi računarom ili dobiti kao rezultat obrade. Mogu to biti činjenice, brojevi, slova, situacije i slično.

Svaki program sadrži u sebi podatke koje obrađuje. Njih možemo podeliti na
Nepromenljive podatke, tj. konstante, i promenljive podatke, tj. promenljive (varijable).
Najjednostavniji primer konstanti su brojevi (5, 1 0, 3.4 59). Promenljive su podaci koji mogu menjati svoj iznos. Stoga se oni u izvornom kôdu predstavljaju ne svojim iznosom već simboličkom oznakom, imenom promenljive.

Svaki podatak ima dodeljenu oznaku tipa koja govori o tome kako se dotični podatak čuva u memoriji računara, koji su njegovi dozvoljeni rasponi vrednosti, kakve se operacije mogu izvesti sa tim podatkom i slično. Tako razlikujemo celobrojne, realne,
logičke, pokazivačke podatke.

U računaru su svi podaci predstavljeni binarnim oblikom tj. određenim brojem bitova. U višim programskim jezicima postoje različiti tipovi podataka, da bi se lakše moglo izraziti sve ono što se želi obraditi računarom. Računar mora prepoznati, a zatim prihvatiti različite tipove podataka. On ima različitu internu reprezentaciju za različite tipove podataka. Tip podataka određuje skup vrednosti koje podatak može imati.

U Pascalu postoji nekoliko tipova podataka. Mogu se podeliti u tri grupe:
1) jednostavni,
2) složeni ili strukturirani,
3) pokazivači (engl. pointer).

Jednostavni tip uključuje četiri skalarna tipa podataka: celobrojni, realni, Booleov i znakovni (engl. integer, real, Boolean, char). Uz to, Pascal dozvoljava da korisnik sam definiše svoj tip podataka (engl. user defined type).

Strukturirani tipovi podataka su polja, zapisi, datoteke i skupovi (engl. arrays, records, files, sets).

Podaci tipa pokazivač koriste se za dinamičke promenljive.

Tipovi podataka:

Celobrojni tip

Za prikaz celih brojeva koristi se celobrojni tip podataka. Na primer, celobrojne kostante su:

30 351
-67 +21

Znak + je ispred konstante proizvoljan. Ako ne postoji nikakav predznak pretpostavlja se da je konstanta pozitivna.

Najveća celobrojna konstanta u obradi zavisi od računara na kojem se radi, na primer, raspon na jednom računaru može biti od —32767 do 32767, dok na drugom moze biti od —281474976710655 do iste pozitivne vrednosti.

Realni tip

Brojevi koji imaju decimalni deo, istorijski se nazivaju realni. Na primer, realne konstante su:

-7.2
-4.73
8.5
3.777

Realna konstanta u Pascalu ne sme počinjati ili završavati decimalnom tačkom, na primer:
459. .357
Umesto toga treba da se napise 459.0 i 0.357

U Pascalu je dozvoljeno pisanje realnih vrednosti s pokretnom tačkom (engl. floating-point). Takav način pisanja progodan je za vrlo velike i vrlo male vrednosti, na primer 750000000.0 ili 0.000000781. Tako se izbegava pisanje velikog broja nula.

Primer:
8.5E + 7 odgovara 8.5 107.

Pisanje brojeva u obliku pokretne tačke poznato je i pod nazivom eksponencijalna notacija. Eksponent pokazuje za koliko mesta treba decimalnu tačku pomeriti u levo ili desno. Ako je eksponent pozitivan tačka se pomera udesno, a ako je negativan tačka se pomera ulevo.
Predznak + iza znaka E moľe se izostaviti. Evo još nekoliko primera prikaza realnih konstanti:

Prikaz broja u eksponencijalnom obliku Konvencionalni prikaz broja
5.2E4 5200
3.141 E2 314.1
3.57 E-2 0.035
777.9E - 7

Konstanta napisana u eksponencijalnom obliku uvek prikazuje realni broj. To je slučaj i kada se decimalna tAčka izostavi.
Napomena:
Pascal nema decimalni zarez, nego decimalnu tačku. Zbog toga i svi decimalni brojevi u tekstu imaju tačku, a ne zarez.

Na primer, sledeći brojevi napisani u istom redu su ekvivalentni:

754E - 1 754.0E - 1 75.4
1E3 1.0E3 1000.0
1E-4 1.0E-4 0.0001

Broj 235 i 235.0 prikazuje istu vrednost u običnoj aritmetici, međutim, tako napisane vrednosti u Pascalu znače različite tipove podataka. One će biti i različito prikazane unutar računara pa će i rezultat obrade biti različit. One se zato ne smeju poistovetiti u programu Pascal.

Tačnost računanja u računaru nije ista ako se računa s realnim brojevima ili s celim brojevima. Ako se koristi zapisivanje brojeva u eksponencijalnom obliku tačnost zavisi od broja bitova koji se koriste za zapis mantise. Veličina broja zavisi od broja bitova koji služe za zapis eksponenta. U praksi se uvek radi zaokruživanje decimalnih brojeva zbog čega nastaje izvesna greška.

Računanje u realnoj aritmetici u računaru troši više vremena od celobrojne aritmetike.

Booleov tip

Računar u radu proverava različite uslove i s obzirom na rezultat ispitivanja nastavlja rad. Zbog toga se upotrebljava tip podataka koji ima dve vrednosti, prikazane sledećim konstantama:

False True
Laž istina

Često se nazivaju logičkim vrednostima, ali u Pascalu ih nazivaju Booleove vrednosti, u čast engleskog matematičara Georga BOOLE-a, koji je prvi razvio logičku algebru u 19. veku. U računaru se Booleove vrednosti prikazuju jednim bitom, koji je obično 0 za laž, a 1 za istinito.

Znakovni tip

Ovu grupu podataka čine znakovi:
1. slova abecede,
2. numerički znakovi od 0 do 9,
3. znakovi interpunkcija i
4. specijalni znakovi.
Različiti računari koriste različite skupove znakova i njihovih kodova. Najčešće korišćeni kodovi za znakove su ASCII i EBCDIC.

Znakovna konstanta sastoji se od znaka ograđenog jednostrukim navodnicima, na primer:
'A' 'a' 'S' ' + ' '-' 'X'
Jednostruki navodnici su neophodni da bi računar znao, na primer, da + znači znakovnu konstantu za razliku od oznake sabiranja, ili da je 5 znakovna konstanta a ne celobrojni podatak 5.

Više znakova kao što su reči ili rečenice nazivaju se nizovi (engl. string). U programu se niz znakova može koristiti kao konstanta s time da se niz znakova označi navodnicima. Na primer:
'RAČUNARSTVO' '2003'
Da bi se dobio rezultat obrade koriste se naredbe za ispisivanje (odnosno, štampanje). Računar može dati ispis u različitim formatima. Svaki računar ima svoj ,,standardni" format za ispisivanje podataka. Međutim, u višim programskim jezicima postoji mogućnost da i programer sam odredi format ispisivanja preko različitih formata za ispis. Takav je slučaj i u Pascalu. Svaki računar koji radi u Pascalu ima svoj ,,standardni" format i mogućnost da programer kreira format ispisa.
a) naredba WRITE - Ova naredba ispisuje vrednost koja je napisana u zagradi iza reči WRITE. Na primer:

WRITE (1, 2, 3, 4, 5) ispisuje: 12345

Kad želimo da računar izvrši nekoliko naredbi jednu iza druge, tada pišemo naredbe pojedinačno, odvajajući ih tačka-zarezom. Obično se samo jedna naredba piše u jednom redu.

WRITE (1, 2);
WRITE (3);
WRITE (4, 5)

b) naredba WRITELN - Ova naredba omogućuje ispis u novom redu. Na primer, za naredbe:

WRITELN (1, 2);
WRITELN (3);
WRITELN (4, 5)

ispis će biti u obliku:

1 2
3
4 5

Ako želite da se preskoči red pri ispisu, piše se samo WRITELN, na primer:

WRITELN (-10, 5, ; WRITELN (-4); WRITELN; WRITELN (-100, 35)

Nakon izvrsenja svih naredbi za ispisivanje biće preskočen jedan red između drugog i trećeg reda, znači ispis će imati oblik:

-10 5
-4


-100 35

U upotrebi je češće naredba WRITELN nego WRITE. Ako želimo sami da odredimo oblik ispisa (na primer, razmak između brojeva) može se upotrebiti oznaka za proizvoljno dugo polje ispisa (engl. field width parameters).
Sledeći primer to ilustruje:

WRITELN (-5 :10)

Ovo znači da će se ispisati vrednost -5, a za ispis je rezervisano 10 mesta

- 5
Evo jos jednog primera:

WRITELN (15 :8, -100 :8, 1 :

1 5 - 1 0 0 1

Ispisivanje realnih brojeva
Kad se realni brojevi ispisuju bez oznake za željenu dužinu ispisa većinom se ispisuju vrednosti u eksponencijalnom obliku.

Na primer:

WRITELN (1.5, -8.25)

1.500000000000E + 00 -8.250000000000E + 00
Za konvencionalno ispisivanje možemo rezervisati dva područja proizvoljno duga i to tako, da prvi broj pokazuje ukupan broj mesta za ispis, a drugi broj pokazuje koliko je od toga decimalnih mesta.
Na primer:

WRITELN (5.4 :7 :1, -8.25 :8 :2)
Drugi primer:
WRITELN (3.14 :7 :3, 9.58 :8 :4, 1.0 :6 :3)

Ispisivanje Booleovih vrednosti
Booleove vrednosti se ispisuju koristeći reči: istina i laž (true, false). Na primer:

WRITELN (true, false)
TRUE FALSE

Ispisivanje znakova i nizova
Ista naredba može ispisati i znakove i nizove znakova, na primer:

WRITELN ('A', 'b', 'Abe')

ispsisuje

AbAbe
Moguće je i ispisivanje znakova s razmakom, na primer:

WRITELN ('A', 'b' :5, 'Abe' :5)

Ab Abe


to be continue.......

Razvojno okruženje Turbo Pascala.
Turbo pascal obezbeđuje dva nezavisna metoda pravljenja Pascal programa. Možete da koristite svoj editor (program za pisanje i prepravljanje ASCII teksta) i samostalni Turbo Pascal kompajler (prevodilac), ili možete da koristite integrisano razvojno okruženje (engl. Integrated Development Environment – IDE) koje sadrži moćan editor, Pascal kompajler, linker (povezivač) i debager (program za otkrivanje i ispravljanje grešaka).

Sa stanovišta korisnika, IDE izgleda kao tekst editor koji sadrži komandu Compile i pridružene funkcije Debug. Ovo znači da ne morate da napuštate ovo okruženje, jednostavno tu pišete svoj kôd, prevodite ga, ispravljate greške i ponovo prevodite sve dok ne dobijete zadovoljavajući rezultat. Za vreme izvršavanja programa, IDE obezbeđuje debager na nivou izvornog koda. Koristeći IDE debager, možete da pomerate editorski pokazivač na određeni red izvornog koda i postavite prekidnu tačku za privremeno zaustavljanje izvršavanja programa, a zatim da nastavite jednokoračni hod kroz izvorni kôd, proveravajući vrednosti promenljivih u prozoru Watch. Možete i da menjate vrednosti promenljivih za vreme izvršavanja programa.
Stavke menija u razvojnom okruženju možete birati na više načina. Najlakši način je pomoću miša; postavite pokazivač miša na željenu stavku (komandu) i pritisnete levo dugme miša. Na ekranu se prikazuje padajući meni i vi postavljate pokazivač na stavku koja vam je potrebna i dvoklikom miša je izabirate.

Takođe, korišćenjem tastature možete pristupiti stavkama menija tako sto ćete istovremeno pritisnuti taster Alt i istaknuto slovo odgovarajuće stavke menija. Zatim, korišćenjem pokazivačkih tastera (tastera sa strelicama) možete se kretati kroz menije. Kada dođete do željene stavke, pritiskom na taster Enter aktivirate označenu stavku. Pored toga, neke stavke menija možete aktivirati pritiskom tasterske kombinacije koja je označena pored tih stavki u meniju (ispisana sa desne strane tih stavki menija).
Na kraju, ukoliko želite, možete pristupiti liniji menija pritiskom funkcijskog tastera F10. Time označavate meni File u gornjem levom uglu ekrana. Upotrebite tastere sa strelicama da biste došli do željenih stavki u menijima, a pritiskom na Enter ih aktivirate.

Uređivanje, snimanje i prevođenje programa

Da biste napravili novi program, izaberite u meniju File stavku New. Na ekranu se pojavljuje prazan prozor sa naslovom NONAME00.PAS centriranim na gornjoj ivici. Tekstualni kursor (pokazivač) će se pojaviti u gornjem levom uglu prozora.
Sada možete da počnete sa direktnim pisanjem svog prvog Pascal programa u IDE editoru. Krenimo od najprostijeg mogućeg primera:

Program Zdravo;
Begin
Writeln(‘Zdravo programeri!’)
End;

Posle upisivanja ovog programa, možete ga snimiti na disk pomoću komande Save As iz menija File. Okvir za dijalog koji će se potom pojaviti, tražiće od vas da navedete naziv datoteke u koju će program biti snimljen. Upišite naziv datoteke i zatim ili pritisnite taster Tab dva puta da biste se prebacili da dugmeta OK i pritisnite taster Enter, ili upotrebite miša i dva puta kliknite na dugme OK. Bez obzira na primenjeni metod, rezultat je isti, novi program je snimljen na disk.
Okviri za dijalog se koriste u IDE i svim Turbo Pascal pomoćnim programima za obezbeđivanje ulaza i biranje opcija. Dijalozi sadrže nekoliko tipova ulaznih kontrola, uključujući:

Ulaznu liniju ili polja za upisivanje tekstualnih odziva.
Radio dugmad za odabir samo jedne stavke iz grupe stavki.
Polja za potvrdu za omogućavanje ili onemogućavanja velikog broja opcija.
Liste, za prikazivanje, biranje i kretanje kroz liste sa informacijama.
Dugmad, kao što su OK ili Cancel.

Većina dijaloga su tzv. modalni dijalozi što znači da dok su oni prikazani vi ne možete da obavljate bilo koju drugu funkciju osim da kompletirate okvir za dijalog. Kada se dijalog prvi put prikaže, pokazivač je ili vidljiv u nekom ulaznom polju, ili je nešto istaknuto da označi da je na tome težište u tom okviru za dijalog.
Na primer, kada je pokazivač u polju za potvrdu, možete videti da pokazivač trepće između zagrada ‘[ ]’ koje određuje izbor polja za potvrdu.
Generalno, pritiskom na taster Tab krećete se između kontrola okvira za dijalog ili koristite miša da kliknete na određenu stavku. Međutim, grupe radio dugmadi i polja za potvrde se smatraju jednom kontrolom, tako da pritiskanjem taster Tab dok ste unutar grupe prebacujete se na sledeću kontrolu, a ne na sledeći izbor unutar grupe. Prema tome, koristite tastere sa strelicama da biste se kretali unutar grupe radio dugmadi ili polja za potvrdu, a taster Tab koristite da se prebacite sa jedne kontrole na drugu. U sledećoj tabeli dat je spisak kontrola okvira za dijalog i objašnjenja za njihovo korišćenje.

Taster Tab Pomera pokazivač na sledeću kontrolu u nizu.
Tasteri Shift-Tab pomera pokazivač na prethodnu kontrolu u nizu.
Tasteri sa strelicama Pomeraju pokazivač između stavki polja za potvrdu i radio dugmadi.
Taster Space bira ili poništava radio dugme ili polje za potvrdu.
Taster Enter bira označenu kontrolu.
Klik mišem omogućava ili onemogućava stavku radio dugme ili polje za potvrdu, bira kontrolu tipa dugme, premešta akciju na stavku na koju je kliknuto.
Istaknuta tasterska kombinacija Stavke koje sadrže istaknutu tastersku kombinaciju mogu se izabrati direktnim pritiskom na te tastere, usled čega se akcija prebacuje na izabranu stavku.
Radio dugmad - ova kontrola vam omogućava da izaberete samo jednu stavku od više ponuđenih. Kada birate radio dugme pritiskom tastera razmaknice ili mišem, ili pritiskom na istaknutu slovnu oznaku, sva ostala radio dugmad unutar te grupe postaju neaktivna.
Polja za potvrdu - ove kontrole se koriste za omogućavanje ili onemogućavanje bilo kog broja stavki. Obično su grupisane i tasterskim strelicama možete da se krećete između ponuđenih stavki. Pritisnite taster razmaknicu da izaberete stavku, ili kada je stavka već izabrana, pritisnite razmaknicu da poništite taj izbor.
Ulazno polje - ulazna polja vam omogućavaju da upišete proizvoljnu tekstualnu informaciju i da koristite tasterske strelice za pomeranje ulevo i udesno unutar teksta, povratni taster i taster Delete da obrišete tekst, taster Home da se prebacite na početak polja a taster End da se prebacite na kraj polja. Većina ovih polja obezbeđuje horizontalno pomeranje sadržaja (skrolovanje), što vam omogućava da upišete tekst koji je širi od prikazanog ulaznog polja. Kada se to desi, na oba kraja polja pojaviće se odgovarajuće strelice da pokažu da ima više teksta nego što je prikazano. Koristite odgovarajuće tastere za kretanje kroz tekst ulevo, odnosno udesno, ili pritiskajte mišem na odgovarajuću strelicu.
Okvir liste - oni se koriste za izbor stavke sa velikog spiska. Na sledećoj slici prikazan je okvir za dijalog Open u IDE okruženju. Tipična upotreba ovog okvira za dijalog je za otvaranje datoteke koja se nalazi u direktorijumu čiji sadržaj se prikazuje u listi. Ako postoji više stavki nego što može da stane u polje liste, prikazuje se ili na dnu ili na desnoj strani okvira traka za pomeranje sadržaja. Da biste koristili okvir liste, upotrebite taster Tab da biste prebacili pokazivač u okvir liste, ili koristite miša da kliknete na stavku unutar liste. Kada se već nalazite u okviru liste, možete koristiti standardne navigacione tastere.
Koristite taster Ins da se prebacujete iz režima umetanja u režim prepisivanja znakova.
Editor razvojnog okruženja je mesto gde ćete provesti veći deo svog vremena pišući kôd, prepravljajući postojeće programe i ispravljajući greške. Editoru pristupate izborom opcije New u meniju File ili otvaranjem postojeće datoteke, takođe iz menija File. Alternativno, možete otvoriti postojeću datoteku navođenjem njenog naziva na komandnoj liniji kada prvi put pokrenete IDE kucajući sledeću komandu:

C:\TP>TURBO SHELL.PAS
koja pokreće Turbo i učitava postojeći program SHELL.PAS za uređivanje.
Kada ste u editoru, na raspolaganju vam je niz komandi sa tastature za uređivanje teksta. Kako upisujete tekst, pokazivač se pomera duž ekrana, na desno. Kada dođete do kraja reda, pritisnite taster Enter da biste prešli u novi red, mada će editor pomerati prikaz horizontalno ukoliko treba da upišete izvorni kôd čija širina je veća od širine ekrana.
Pritiskom na taster Ins, editor se prebacuje iz režima umetanja u režim prepisivanja preko postojećeg sadržaja i obrnuto.
Horizontalna traka za pomeranje sadžaja prikazuje tekući položaj datoteke, u odnosu na početak i kraj svojih redova, a vertikalna traka za pomeranje sadržaja prikazuje tekući položaj datoteke u odnosu na prvi i poslednji red u datoteci. Svaka traka prikazuje i kvadratni marker koji mozete mišem da prevlačite da bi se brzo premestili na novu lokaciju u datoteci. Da biste se pomerali red po red, pritisnite taster sa strelicom na gore (↑) ili strelicom na dole (↓), ili kliknite mišem na prazan prostor na traci za pomeranje sadržaja.
↑ ili Ctrl+E Pomera naviše za jedan red
↓ ili Ctrl+X Pomera naniže za jedan red
← ili Ctrl+S Pomera ulevo za jedan znak
→ ili Ctrl+D Pomera udesno za jedan znak
Ctrl+← ili Ctrl+A Pomera za jednu reč ulevo
Ctrl+→ ili Ctrl+F Pomera za jednu reč udesno
PgUp ili Ctrl+R Pomera za jedan pun ekran naviše
PgDn ili Ctrl+C Pomera za jedan pun ekran naniže
Home Pomera na početak tekućeg reda
End Pomera na kraj tekučeg reda
Ctrl+Home Pomera na početak tekućeg prozora
Ctrl+End Pomera na dno tekućeg prozora
Ctrl+Q+B Pomera na početak izabranog tekstualnog bloka
Ctrl+Q+K Pomera na kraj izabranog tekstualnog bloka
Tab ili Ctrl+I Pomera na sledeću tabulatorsku poziciju u redu
Označavanje (selektovanje) teksta možete uraditi mišem tako što postavite pokazivač na početak željenog tekstualnog bloka, držite pritisnuto levo dugme miša i povlačite pokazivač do kraja željenog bloka teksta. Tekst će biti vidno istaknut kako ga označavate (selektujete) povlačenjem pokazivača miša......

Meni File
Meni File se koristi za otvaranje postojećih programskih datoteka, snimanje datoteka na disk (disketu), pravljenje novih programskih datoteka i štampanje.
File/Open
Da biste otvorili postojeću programsku datoteku, možete ili navesti na komandnoj liniji kada pokrećete Turbo Pascal, ili koristiti komandu Open iz menija File. Komanda Open prikazuje na ekranu standardan okvir za dijalog, koji izlistava sve datoteke u tekućem direktorijumu koje odgovaraju po tipu, i obezbeđuje polje u koje možete upisati naziv datoteke.
Kao i kod većine okvira za dijalog, možete koristiti i miša da kliknete na određenu ekransku kontrolu ili da koristite taster Tab da se prebacite sa jedne ekranske kontrole na sledeću. Naravno, vi ćete verovatno upisati naziv datoteke koju želite da otvorite, ili ćete pritisnuti taster Tab da biste prešli na listu Files. Kada ste prešli na listu, možete koristiti tastere sa strelicama ili miš da označite željenu datoteku, a zatim pritisnuti dugmad OK ili Replace da otvorite tu datoteku. Da biste se brzo kretali kroz listu Files, koristite tastere PgUp ili PgDn. Takođe, možete mišem pomerati klizač na traci za pomeranje sadržaja da biste pregledali kompletnu listu.

Razlika između OK ili Replace je u tome što kada izaberete OK, IDE će otvoriti novi prozor u editoru pre nego što otvori datoteku. Ovo vam omogućava da više datoteka bude vidljivo na ekranu u isto vreme. Ukoliko izaberete Replace, datoteka će biti učitana u postojeći prozor editora, ili ako ima više editorskih prozora, datoteka će biti učitana u trenutno aktivni prozor.
Kada se okvir za dijalog pojavi prvi put, pokazivač se inicijalno pojavljuje u ulaznom polju Name sa istaknutom oznakom *.PAS. Možete obrisati ovu oznaku ako pritisnete bilo koji taster i upisati određen naziv datoteke. Takođe, možete se prebaciti u neki drugi poddirektorijum upisivanjem putanje tog poddirektorijuma u polje Name, međutim, ovime se samo privremeno menja podrazumevani direktorijum. Iskoristite komandu Change dir menija File da promenite podrazumevani direktorijum dok koristite razvojno okruženje.
Ako ste prethodno otvarali druge datoteke, tada strelica usmerena na dole, koja se nalazi desno od polja Name, prikazuje listu prethodno otvaranih datoteka. Ovo olakšava ponovno otvaranje datoteke koju ste ranije već koristili.
Izaberite opciju New da otvorite novi, prazan editorski prozor da biste u njega počeli da upisujete novu programsku datoteku. Novi editorski prozor će imati podrazumevani naziv NONAMExx.PAS, gde je xx brojčana oznaka u rasponu od 0 do 99.
File/Save
Da biste snimili sadržaj editorskog prozora na disk, izaberite jednu od komandi za snimanje: Save, Save As ili Save All.
Ako ste upisivali u novu datoteku ili želite da snimite sadržaj editorskog prozora u novu datoteku, izaberite stavku Save As iz menija File. U komandnom odzivniku upišite naziv nove datoteke gde će sadržaj editorskog prozora biti snimljen.
Izaberite Save da brzo snimite sadržaj aktivnog editorskog prozora na disk, koristeći naziv koji je već dodeljen datoteci. Ako editorski prozor ima naziv NONAMExx.PAS, IDE će automatski prikazati komandni odzivnik Save koji od vas traži da navedete jedinstven naziv za datoteku. Možete pritisnuti i taster F2 da uradite brzo snimanje dok radite u editorskom prozoru.
Opcija Save All snima svaki od editorskih prozora koji su bili promenjeni.
File/Print
Koristite ovu opciju da odštampate sadržaj aktivnog prozora na DOS PRN: printer uređaju (obično ekvivalent sa LPT1. Ukoliko želite da odštampate samo deo teksta, prvo označite taj deo teksta i zatim pritisnite istovremeno tastere Ctrl+K+P.
File/Exit
Da biste izašli iz Turbo pascala izaberite opciju Exit u meniju File ili istovremeno pritisnite tastere Alt+X. Ukoliko niste snimili na disk neku od datoteka čiji sadržaj je u međuvremenu promenjen, Turbo Pascal će vas upozoriti i ponuditi da snimite promene na disk.
Meni Run
Meni Run sadrži opcije za pokretanje i upravljanje izvršavanjem vašeg programa. Opcije menija Run možete koristiti posle prevođenja (kompajliranja; meni Compile) programa ili izvršiti program direktnim zadržavanjem komande Run. Ako program nije bio kompajliran posle zadnje izmene u editoru, tada će istovremeno biti i kompajliran i izvršiti se.
Run/Run (Alt+R)
Ako izvorni program treba da se kompajlira, komanda Run će pozvati kompajler, zatim će vas program početi da se izvršava. Možete istovremeno pritisnuti tastere Ctrl+Break jednom ili dva puta, po potrebi, da biste zaustavili izvršavanje programa. IDE će tada postaviti pokazivač na lokaciju gde je program zaustavljen pri izvršavanju.
Ako je program privremeno zaustavljen za vreme korišćenja ugrađenog debagera, izaberite komandu Run da biste ponovo pokrenuli izvršavanje programa.
Na izvršavanje programa utiču i komande Run/Parameters i stavke menija Options (Compiler, Memory sizes, Linker i Debugger).
Run/Program Reset (Ctrl+F2)
Dok koristite debagerska svojstva razvojnog okruženja, možete u potpunosti zaustaviti i ponovo pokrenuti (resetovati) izvršavanje programa izborom ove komande menija Run. Kada je jednom izabrana ova komanda, obnavljanje izvršavanja programa od početka ostvaruje se izborom komande Run.
Run/Go to Cursor (F4)
U bilo kom trenutku kada želite da koristite komandu Run da bi pokrenuli izvršavanje svog programa, možete izabrati komandu Go to Cursor koja izvršava program do lokacije gde se nalazi pokazivač u IDE okruženju. Kada izvršavanje dostigne tekuću lokaciju pokazivača, program će se zaustaviti i vi možete da koristite debagerska svojstva da proverite vrednosti promenljivih ili da nastavite sa ispravljanjem programa. Takođe, mogli ste da postavite prekidnu tačku (engl. breakpoint; meni Debug/Breakpoints) i pokrenete izvršavanje programa dok se ne zaustavi u prekidnoj tački. Razlika između ova dva slučaja je u tome sto se sa Go to Cursor postavlja privremena tačka prekida, dok se sa Breakpoints postavlja prekidna tačka trajnijeg karaktera, koja je važeća sve dok se ne obriše.
Run/Trace Into (F7) i Run/Step Over
Da biste izvršavali izvorni program korak po korak, tj. red po red, izaberite ili komandu Trace Into ili Step Over. To su slične komande, samo što će Trace Into nastaviti da izvršava program red po red kako se pojavljuju procedure niskog nivoa kojima debager mora da pristupa, a Step Over će pozivati procedure ali ih neće pratiti i neće se zaustaviti sve do reda koji se nalazi neposredno ispod reda iz koga je procedura pozvana.
Run/Parameters
Ako vaš program koristi parametre sa komandne linije, tj. koristi argumente, možete upotrebiti opciju Parameters da postavite parametre za izvršavanje programa. Kada se program pokrene, ovi parametri su na raspolaganju kao da su upisani na DOS komandnoj liniji.

Meni Compile
Meni Compile se koristi kompajliranje i povezivanje („linkovanje”) izvršnog programa. Takođe, na proces kompajliranja mogu da utiču i stavke menija Run i Options.
Compile/Compile (Alt+F9)
Koristite opciju Compile da kompajlirate sadržaj tekućeg editorskog prozora. Koristite Build ili Make ili Run (u meniju Run) kada je potrebno da ponovo kompajlirate druge izvorne datoteke koje će se koristiti pri završnom povezivanju.
Compile/Make (F9)
Koristite opciju Make da kompajlirate i povezete kompletnu izvršnu (.EXE) datoteku. Make automatski proverava i kompajlira, ako je potrebno, bilo koju nezavisnu programsku jedinicu (*.TPU), spoljne objektne datoteke (*.OBJ) i uključene datoteke unutar jedinica. Kadgod Make funkcija pronađe izvornu datoteku koja je starija od datoteke koja se u tom trenutku kompajlira (.OBJ ili .TPU datoteka), tada se te datoteke automatski ponovo kompajliraju tako da njihov kompajlirani oblik odgovara poslednjim promenama. Make je „inteligentna” funkcija u tom smislu što kompajlira samo one datoteke koje treba da se kompajliraju; nepromenjene jedinice se ne kompajliraju ponovo.
Compile/Build
Komanda Build je kao Make, izuzev što Build ponovo kompajlira svaku zavisnu jedinicu, bez obzira da li je ili nije potrebno ponovno kompajliranje.
Compile/Destination
Ovu funkciju koristite da saopštite razvojnom okruženju da kompajlira i poveže program direktno u memoriji, što je najbrže, ili da napravi .EXE datoteku na disku. Bez obzira na ovaj izbor, sve jedinice koje prave .TPU datoteke uvek se kompajliraju na disk. Bez obzira koju ste od ove dve mogućnosti izabrali, možete da izvršite svoj program koristeći komandu Run.
Compile/Primary File
Kada pišete program koji koristi više jedinica i uključene datoteke, konkretno kada je njih nekoliko istovremeno učitano u više editorskih prozora, potrebno je da saopštite kompajleru koja od tih datoteka je primarna ili glavna datoteka. Koristite komandu Primary File da označite koja datoteka je glavna datoteka i koja poziva sve druge. Komande Make i Build koriste ovu datoteku da odrede koja datoteka prisvaja odgovarajuće jedinice i da obave „inteligentno” ponovno kompajliranje koda.

Ja sam mislio da je ovo samo jos jedan u nizu od umirucih programa....Izgleda da se varam? Ili mozda ne

Koliko me je mucio dok sam bio u skoli... crko dabogda! Salim se!
Zameralo mu se i kad je bio na vrhuncu popularnosti da nije za ozbiljnije zahvate. Njegovoj popularnosti je islo u prilog sto je Apple mnoge instrukcije pisao upravo u Pascalu. Ukopalo ga je to sto se implementacija razlikovala od kompajlera do kompajlera. Kasnije je Borland popularizovao i do dan danas su neki elementi, koliko znam, nasledjene u jezicima poput C#, Jave...

Sve je to tačno, ali predstavlja idealnu osnovu za c, c+.... vrlo je sličan ali je mnogo jednostavniji i ko poznaje paskal mnogo lakše se snađe u c!!!

ja samo znam da nikad nista nisam uspeo da napravim u njemu

hajde sad lepo otvori paskal, idi na file - new i otkuckaj

Program Zdravo;
Begin
Writeln(‘Zdravo programeri!’)
End;

Vrhunski!

nu djavla

evo jednog jednostavnog zadatka:
Napiši program koji će određeno vreme izraženo u minutama pretvoriti u sate i minute. Npr. 196 min = 3 sata i 16 minuta.

PROGRAM sati_minute;
VAR t1, t2, t3: integer;
BEGIN
write ('Upisi vreme u minutama');
readln (t1);
t2 := t1 div 60;
t3 := t1 mod 60;
writeln ('To je ' , t2, 'sati i ' , t3, ' minuta');
readln;
END.